Povećanje plata u javnom sektoru u Republici Srpskoj više nije samo socijalna mjera, već ozbiljno političko i fiskalno pitanje. Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 30. marta set zakona o povećanju plata budžetskim korisnicima, a u „Službenom glasniku Republike Srpske“, broj 27/26, objavljeni su i zakon o platama zaposlenih u organima uprave i odluka o njegovom prijevremenom stupanju na snagu. Prema izjavama sa sjednice NSRS, za ovo povećanje iz budžeta u 2026. godini biće izdvojeno 68 miliona KM.
Sama povišica od pet odsto ne bi bila sporna da dolazi u trenutku stabilnih javnih finansija. Međutim, samo nekoliko dana ranije Republika Srpska se na Londonskoj berzi zadužila za 500 miliona evra, uz fiksnu kamatnu stopu od 6,25 odsto i dospijeće u aprilu 2031. godine. To možda jeste finansijski potez koji kratkoročno donosi likvidnost, ali je istovremeno i novo veliko opterećenje za buduće budžete.
Još je važnije ono što je uslijedilo odmah poslije toga. Dan nakon skupštinskog usvajanja zakona, Milorad Dodik, kao predsjednik SNSD-a, najavio je da će se tražiti mogućnost da budžetskim korisnicima od septembra ove godine plate ponovo budu povećane za još pet odsto. Istovremeno je najavio i jednokratnu pomoć penzionerima i mladima u avgustu ili septembru.
Tu se više ne može ignorisati politički kalendar. Izborni zakon Bosne i Hercegovine propisuje da se izbori na svim nivoima vlasti održavaju prve subote u oktobru. Kada se zato povišica daje u aprilu, nova povišica najavljuje za septembar, a jednokratne pomoći guraju u avgust i septembar, sasvim je legitimno postaviti pitanje da li je riječ o ekonomskoj politici ili o pažljivo tempiranoj izbornoj poruci.
Treba biti pošten i reći: problem nije u tome što radnici žele veću platu. Problem je što pet odsto više na papiru ne znači i pet odsto više standarda u stvarnom životu. Republički zavod za statistiku objavio je da su potrošačke cijene u februaru ove godine u Republici Srpskoj bile za 3,5 odsto više nego u februaru prošle godine. To znači da realni efekat ove povišice nije ni približno onoliko velik koliko zvuči u političkim saopštenjima.
Još ozbiljnije od toga jeste pitanje izvora novca. Kada vlast u istoj sedmici govori o zaduženju od 500 miliona evra, povećanju plata, novim razgovorima sa kreditorima, pa zatim i o još jednoj povišici te jednokratnim pomoćima pred oktobar, onda građani imaju pravo da traže jasan odgovor: ko to zaista plaća i iz čega. Ako odgovor nije rast privrede i zdravi budžetski prihodi, onda je račun samo odgođen, a ne riješen.
Upravo zato ova tema zaslužuje više od uobičajenog saopštenja o „boljem materijalnom položaju zaposlenih“. Ono što danas izgleda kao pomoć, već sutra može postati teret. A kada se državna kasa koristi tako da se najbolji efekat osjeti neposredno pred izbore, onda kritičko pitanje nije zlonamjerno, nego nužno: da li vlast podiže standard ili samo političku temperaturu pred oktobar.
***
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.
Čitaoci reporteri
Podjelite sa ostalim našim čitaocima ono što svakodnevno vidite, sa čime se susrećete, vaše utiske sa putovanja, neobične sutuacije kojima ste prisustvovali i zabilježili ih svojim foto-aparatom tokom ljetovanja, zimovanja, izleta... Pišite nam na našu email adresu:
