EPIDEMIJA „Studentskog sindroma“ trese Srbiju već dva i po meseca.

Vlast ne samo da nema adekvatan odgovor koji bi zadovoljio očekivanja nove generacije akademaca, nego iz dana u dan tone sve dublje postavljajući toliko providne mišolovke da su ih već provalili i najgluplji miševi.

Ipak, ideja i ponuda savetodavnog referenduma za preispitivanje poverenja u Aleksandra Vučića predstavlja vrhunac političke perverzije, sliku beskrajnog očaja jedne vlasti koja gasi požar dolivajući ulje na vatru.

Svi njihovi navodni ustupci: ispunjavanje zahteva, ponuda stanova za mlade, uvođenje besplatnog prevoza u prestonici, zaključno sa pomenutim referendumom, imaju duboko koruptivni karakter jer koriste mehanizme uzurpacije i podmazivanja protiv kojih su studenti i slobodni građani upravo ustali.

„Izvolite sto potpisa poslanika vladajuće stranke kojima se podržava inicijativa koja će, PRETPOSTAVLjAM, doći od opozicije“, kaže nam zapenjena predsednica parlamenta Ana Brnabić, nudeći tako, prvi put u političkoj istoriji Srbije, službenu podršku vlasti nepostojećoj inicijativi opozicije.

Kao iz pripovetke
 
Ovakvu velikodušnost vlasti prema opoziciji do sada smo mogli naći samo u satiričnim pripovetkama kao što je *Mrtvo more* velikog srpskog pisca Radoja Domanovića. Ima tamo jedna scena gde panduri na leđima donose pijane i pospane opozicionare na miting opozicije koji je, naravno, organizovala vlast. A ko drugi?

Rutina koja podrazumeva da se problemi u demokratskim društvima rešavaju na izborima i referendumima u percepciji studenata očigledno „ne pije vodu“. Na ovu samopodrazumevajuću konstataciju oni odgovaraju pitanjem: „A šta ako nema demokratije? Šta ako je jedan čovek uzurpirao sve demokratske institucije?“

Umesto da na izborima i referendumima vrtimo jedan te isti narativ gde će uzurpator zameniti uzurpatora, što je politički okvir u kojem se kreće i opozicija, studenti insistiraju da se sistem vrati na „fabrička podešavanja“. Njih ne zanima Vučić, zato mu se i ne obraćaju.

Sistem ne može prihvatiti postojanje mladih koji misle svojom glavom

Oni žele da promene sistem koji proizvodi i multiplicira uzurpaciju i korupciju. Ne žele da žive u neostaljinističkom medijskom i političkom okruženju koje ne može prihvatiti postojanje mladih, obrazovanih ljudi koji misle svojom glavom. Besplatno, za džabe.

Depersonalizacija, koja izluđuje vlast jer studenti ne ističu lidere, ima i svoju drugu, podjednako važnu stranu medalje. Naime, za njih, za razliku od opozicije koja vidi samo Aleksandra Vučića, to mesto ispunjava institucija predsednika države. Ni više ni manje od toga.

Vučić jednostavno ne fascinira studente
 
Za razliku od ostalih na obe strane, studentariju ne fascinira to što Vučić stalno, pa i sada u vezi sa referendumom, sebe ističe i žrtvuje kao gromobran vlasti preuzimajući sve obaveze i odgovornosti.

Oni dobro znaju da je tome prethodila uzurpacija ustavnih prava i nadležnosti što je i dovelo do teškog poremećaja demokratskog ustrojstva. Takvim pristupom oni su presekli dovod sive energije kojom se hrani harizma vođe.

Uspostavljanje nadideološkog koncepta
 
Bez obzira na sudbinu pokreta mladih, definitivno je uspostavljen jedan nadideološki koncept minimalnog konsenzusa oko insistiranja na poštovanju institucija, vladavine prava i demokratske podele vlasti. Nesumnjivo je, a to pokazuju i istraživanja, da je ciljna grupa kojoj pripada srpska omladina ideološki heterogenija više nego ikad u poslednjih 35 godina višestranačja.

U svakom slučaju, roštiljanje vlasti na tihoj vatri se nastavlja. Tako ti je to kada „padneš na skaru“.

Trenutno stanje na graničnim prelazima donosi Auto-moto savez Republike Srpske

Stanje na graničnim prelazima možete pratiti UŽIVO i putem aplikacije za Android Auto-moto saveza Republike Srpske!