Dobojske organizacije koje baštine i u svom programu delovanja neguju tradicije poslednjeg otadžbinskog rata, nikako da se slože oko lokacije budućeg zajedničkog spomenika poginulim boraca VRS.
Na njihov dogovor čekaju u Gradskoj upravi, koja će dati poslednju reč da li će se spomenik graditi u gradskom parku ili kod novosagrađenog Spomen hrama presvete Bogorodice, podignutog u pomen svim žrtvama oslobodilačkih ratova u novijoj istoriji srpskog naroda.
- Uvažićemo stav boračkih kategorija i doneti odgovarajuću odluku i pristupiti i drugim predradnjama izmene regulacionog plana, te izdavanju odobrenja za građenje, kako bi ona mogla i započeti praktično. U februaru smo ispred Odelenja za boračko-invalidsku zaštitu zatražili stav ukupno 12 udruženja o izgradnji i lokaciji spomenika poginulim borcima otadžbinskog rata - kaže na ovu temu Gradonačelnik Obren Petrović.
A, što se njihovog stava tiče, mišljenja su podeljena. Prema dostupnim podacima striktan je stav Gradske boračke organizacije, GO porodica poginulih i zarobljenih i nestalih boraca i civila, kao i Veterana RS da su za lokaciju gradskom parku. U njemu je već radnije GBO, kada su bili u "svađi" sa gradskim vlastima i kada su "zauzeli" prostorije za svoje sedište u bivšem Domu vojske, već položili kamen temeljac za spomenik.
Međutim, na prvim sastancima svih predstavnika, koji su trebali da svojim stavovima opredele lokalne vlasti da konkretizuju stav i napokon započne gradnja spomenika, više je bilo zagovornika da se spomenik gradi u blizini Spomen hrama, odnosno nove crkve. Na tom prostoru blagosovom Eparhije zvorničko-tuzlanske započela je i već je pod krovom sagrađena Spomen soba za izginule heroje proteklih otadžbinskih ratova u RS. Njenu izgradnju finansiralo je Ministarstvo za boračko-invalidsku zaštitu i rad RS i Grad Doboj, a neposredno kraj ta dva zdanja je podignut i spomenik najmlađem poginulom borcu VRS Spomenku Gostiću.
Blagosov i za eventualno podizanje centralnog spomenika takođe će biti potreban od Vladike Hrizostoma, kao i prethodno za Spomen sobu. Za drugu opciju u gradskom parku neće, ali za obe lokacije ipak je presudan "blagosov" lokalnih vlasti, koje odlučuju i o svemu daju konačnu reč.
Ipak, treba napomenuti da je Doboj jedan od retkih u RS, koji nema centralno spomen obeležje za branioce ozrenskih, Vučijačke, Krnjinske, Trebavske, te brigada iz opština zapadnog dela RS, koje su branile ovaj grad. Alternativa i zamena za dostojano spomen obeležje u Doboju ne može biti ni skromna ploča za 99 poginula i 322 invalida, nastradalih tokom granatiranja Doboja sa okolnim položaja muslimanske vojske u ratnom periodu. Taj spomenik je postavljen u gradskom parku, pored nekoliko bista narodnih heroja iz Drugog svetskog rata.
Politika, inače, deli dobojske borce i tokom ratnog perioda, jer je poznato da zbog podeljenih interesa Pala i Banja Luke dobojski region nije mogao imati svoj kurpus, već je bio u sastavu banjalučkog Prvog krajiškog korpusa. Iako je na tom području bilo čak 33 hiljade srpskih boraca, što je bilo više nego dovoljno za organizovanje u korpus, celi rat je šire dobojsko područje imalo status Operativne grupe pri Prvom KK.
I nakon rata su dobojski borci duboko podeljeni, o čemu i sada svedoči nekoliko zasebnih boračkih organizacija. U određivanju lokacije za centralni spomenik svoju priliku videli su i politički subjekti, pa su se ovdašnji SNSD i SP nepotrebno izjasnile o tome da bi spomenik trebalo graditi u gradskom parku.
Po onima koji poznaju ovdašnje političke prilike i kretanja, to su trebali uraditi tek na Skupštini grada ako bi to pitanje došlo na dnevni red. Ovako samo mogu da izazovu inat vladajućem SDS i odmognu u nepristrasnom odlučivanju, jer u "nadgornjavanju" opozcija uvek u dobojskom slučaju izvuče kraći kraj.
UDRUŽENJA
Udruženja od koje je Odelenje za boračko-invalidsku zaštitu Grada zatražilo izjašnjavanje o izgradnji i lokaciji centralnog spomenika u Doboju su GBO, Udruženje branitelja grada Doboja "2.maj 1992", Udruženje amputiraca Doboj, Udruženje RVI, GO porodica poginulih i zarobljenih i nestalih boraca i civila, Veterani RS Doboj, Udruženje veterana Specijalne brigade policije Peti odred Doboj, Zavičajno udruženje Zavidovićana Doboj, Udruženje ratnih vojnih zarobljenika "Vijenac, Vozuća i ostali" Doboj, Udruženje odlikovanih boraca Doboj i Udruženje antifašista i boraca NOR Doboj.
