Sa visokim temperaturama u stanovima dobojlija povećao se broj faraonskih mrava i žohara.
Stručnjaci navode da ih je svake godine sve više, jer mnogi prostori, garaže i podrumi nisu dobro očišćeni posle poplava pre tri godine. Pored toga, nadležni kažu da mnoge zajednice etažnih vlasnika ne provode zakonom propisanu deratizaciju, dezinsekciju i dezinfekciju (DDD).
- Plavna voda donela je faraonske mrave i njima je idealno leglo u poplavnom mulju koji nije očišćen. Tu se množe i idu dalje proširujući svoju zajednicu - kaže Obrad Pejić, viši sanitarni tehničar.
Objašnjava kako i sami građani utiču na rasprostranjenost žohara i mrava, jer ih nepažnjom četo unesu u stanove. Ubrzo se stvaraju kolonije, a posebno u onim objektima gde se DDD mere ne provode redovno.
- Propisano je dva puta godišnje, ali bez obzira na moguće sankcije veliki broj zgrada se ovoga ne pridržava. Ne shvataju da takvim postupcima štete i drugima - objašnjava Pejić.
Prema njegovim rečima otrov je prepreka oko tri meseca, ali ukoliko se u susedstvu ne iskorene kolonije, one se proširuju i na zgrade u kojima je izvršena dezinsekcija čim otrov počne da slabi.
U Udruženju građana „Tooper“ ističu da gradska uprava još uvek nije napravila analizu koliko je zajednica etažnih vlasnika registrovano i koliki broj postojećih je zapravo aktivan.
- Čast izuzecima, ali i oni koji su registrovani kao glavne teme provode prikupljanje sredstava za stubišno svetlo i naplatu vode. Za sada nismo obavešteni da je nekome izrečena kazna - kaže Snežana Šešlija, predsednik „Toopera“.
Ona dodaje da nadležni, istovremeno, ne obaveštavaju predstavnike ZEV-ova o tome šta su njihove obaveze. Ističe da je Zakon o održavanju stambenih zgrada predvidio i uvođenje privremenog upravnika u zgradama koje ne rade svoj posao po slovu zakona, ali da još nisu obavešteni kako se to negde desilo.
- I zato imate ovakvo stanje, strašno, grozno i stvarno mi nije jasno kako ne dođe do veće zaraze - jasna je Šešlija.
Građani se pored žohara bubarusa i mrava žale na pacove i miševe, ali i agencije koje provode DDD mere. Čak i kad se pridržavaju slova zakona i plate postavljanje otrova često dolazi do problema.
- Mi redovno provodimo dezinfekciju ali žohara i mrava i dalje ima, a kad su uništavali pacove i miševe, uz njih su potrovali i golubove i ostavili da ih mi čistimo - priča Radmila Milačak, koja stanuje u Nemanjinoj ulici.
Mravi osete miris mesa i hleba
Viši sanitarni tehničar Obrad Pejić pojašnjava da nova sorta mrava, koja se u Doboju pojavila od 2014. godine ne napada mesta sa šećerom i slatkim proizvodima, već potpuno suprotne namirnice. - Napadaju prostorije u kojima se oseti miris mesa. Zajedničko im je sa drugim mravima da traže hleb, ali u daleko većoj meri - objašnjava Pejić, i dodaje da u stanove ulaze bez problema krećući se najčešće po toplovodnim i vodovodnim cevima.
