Praksa u BiH drugačija od teorija iz MMF-a

Mjere koje su stigle od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz Vašingtona za bankarski sektor nemoguće je sprovesti na domaćem tržištu. Oni zagovaraju teoretski način na koji se može uticati na inflaciju, a stvarnost u BiH je sasvim drugačija.

Rekao je to “Glasu Srpske” direktor Udruženja banka BiH Berislav Kutle povodom najnovijih mjera koje su stigle od MMF-a za domaći bankarski sektor.

Direktori MMF-a savjetovali su da Centralna banka BiH dodatno poveća stope naknade za rezerve banaka da bi bila smanjena razlika u kamatnoj stopi u odnosu na evrozonu te smanjen rizik za odliv kapitala. Naveli su i da banke treba da povećaju kamate te da agencije za bankarstvo ukinu mjere koje narušavaju kamatne stope. Jedna od njihovih mjera koju traže od domaćih vlasti je uspostavljanje fonda za finansijsku stabilnost na nivou BiH, jer bi se time, smatraju stručnjaci iz Vašingtona, olakšalo restrukturiranje banaka u izuzetnim slučajevima.

 - To što MMF predlaže je teoretski način kako može biti smanjena inflacija, odnosno šta bi trebalo napraviti po teoriji. Prema tome Centralna banka bi trebalo da poveća kamatnu stopu na rezerve da bi banke imale prihod od tih rezervi, a onda bi i ostajao novac. Samim tim Centralna banka bi imala manje prihode. U prevodu Centralna banka neće posegnuti za mjerama od strane MMF-a, bez obzira na to što bi uslovno rečeno trebala - kazao je Kutle.

Zahtjev MMF-a za povećanje kamatnih stopa, naglašava Kutle, je iz razloga što Evropska centralna banka (ECB) povećava stope na depozite, čime oni ostaju na računu.

- Ako depoziti ostaju na računu, onda je manja potražnja za proizvodima. Time se sa pozicije depozita smanjuje inflacija. Sa druge strane raste kamatna stopa na kredite, jer je povećana na depozite. To dovodi do smanjenje potražnje za kreditima i automatski za robom. Time se inflacija smanjuje i sa pozicije kredita, ali i sa depozita - pojasnio je Kutle.

BiH, naglašava on, bez obzira na tu teoriju ima sasvim drugačije tržište.

- S obzirom na to da banke trenutno imaju višak depozita ne pada im na pamet da povećavaju kamatnu stopu kada ljudi sa tim depozitima nemaju šta da rade. Time se sa depozitne strane ne utiče na inflaciju uopšte u BiH, a banke taj novac plasiraju vani po kamati od tri pa i 3,5 odsto i imaju ekstra zaradu - naglasio je Kutle.

Kada je riječ o kamatnoj stopi na kredite, dodaje Kutle, one su na domaćem tržištu duplo manje nego u zemljama u Evropskoj uniji, upravo iz razloga što nije povećana i kamatna stopa na depozite.

- Time se i sa pozicije kredita ne utiče na inflaciju. Teorija MMF-a je jedno, a banke na domaćem tržištu niko ne može natjerati da rade drugačije, kada one rade po onome što im diktira tržište. Dakle, banke se ponašaju tržišno i idu ka tome da povećaju profitabilnost, a ne inflaciju. To je njihovo legitimno pravo - zaključio je Kutle.

Plate

Iz MMF-a su pored mjera koje se odnose na bankarski sektor naveli i da je u BiH potrebno ograničiti fiskalnu ekspanziju s ciljem obuzdavanja inflatornih pritisaka.

- Da bi bila ojačana fiskalna održivost, vlasti treba dodatno da ograniče tekuću potrošnju, uključujući i putem ograničavanja potrošnje na plate u javnom sektoru, boljeg usmjeravanja socijalne potrošnje, podsticaja javnih investicija i unapređenja naplate prihoda - poručeno je iz MMF-a.

Trenutno stanje na graničnim prelazima donosi Auto-moto savez Republike Srpske

Stanje na graničnim prelazima možete pratiti UŽIVO i putem aplikacije za Android Auto-moto saveza Republike Srpske!