Ako neko u reprezentaciji Srbije može da priča o Finskoj, nadugo i naširoko, ona je to Ognjen Kuzmić. Dugajlija iz Doboja je dve godine, od 2009. do 2011, proveo u ovoj skandinavskoj zemlji.
Iz tog vremena ima dosta lepih uspomena. Kaže, baš voli da se seti tih dana.
- Veoma je hladno, zimi dani kratko traju i vozio sam bicikl po snegu.
Kako mislite, vozili ste biciklo po snegu?
- Ne znam kako je sada, ali tih godina nisu nešto mnogo ulagali u košarku. Verovatno nisu mogli da priušte da nam daju kola, pa su nam dali bicikle. Nije tu bilo mnogo da se vozi. Možda desetak minuta, ali vozili smo bicikle po snegu i velikom minusu.
U Finsku je otišao kao junior, vratio se kao potpuno drugačiji igrač.
- Ojačao sam. Kada sam otišao tamo, imao sam samo 89 kilograma. Zamislite samo! Kost i koža. Tamo sam nabacio malo mase. Barem nešto.
Možda zbog bicikla po snegu, našalili smo se.
- Verovatno - uzvratio je nasmejani Kuzmić.
Odlazak u Finsku bio mu je prvi inostrani angažman u karijeri.
- Recimo da bi moglo tako da se kaže. Mada, prvo samo otišao u Olimpiju na probu, ali pošto sam bio anemičan rekli su mi da ne mogu da igram. Vratio sam se kući i mislio da ću da batalim košarku. Uradio sam sve što mi je trebalo kako bi se oporavio, vratio sam se treninzima i otišao u Finsku.
Zašto Finska?
- Posle rata, u Doboju je bio klub Findo – FINska i DOboj. Postojale su neke specijalne veze. I, pošto je trener iz Doboja tamo radio, bilo je „najbliže“ da odem u Finsku.
