Konferencija o energetskoj efikasnosti pod nazivom „Sistem energetskog menadžmenta u zgradarstvu“ okupila je juče u hotelu „Kardial“ u Banji Vrućici kod Teslića eminentne stručnjake iz ove oblasti iz Srpske, BiH, Srbije, Hrvatske i Slovenije sa ciljem razmjene iskustava na nivou lokalnih zajednica za energetski efikasnije objekte.
Otvorivši ovu dvodnevnu manifestaciju ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS Srebrenka Golić istakla je da je Srpska prilagodila zakonsku legislativu o energetskoj efikasnosti sa evropskim normama.
- Prošli smo već jednu fazu i obučili oko 60 inženjera koji imaju licence za energetske preglede i to funkcioniše u praksi - rekla je Golićeva. Ona je podsjetila da od 1. januara 2016. godine novoizgrađeni objekti u RS ne mogu dobiti upotrebnu dozvolu bez energetskog sertifikata.
- Ova konferencija ima i segment obuke budućih energetskih menadžera koji će raditi poslove i akcione planove u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu u lokalnim samoupravama - rekla je Golićeva i dodala da RS koristi određena iskustva iz Njemačke.
Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS Srđan Todorović rekao je da će na konferenciji biti riječi i o uvođenju informacionog sistema energetske efikasnosti.
- Cilj je da se prati sektor energetske efikasnosti, izvršenje akcionih planova, investicija, ostvarenih ušteda, te izvještavanje međunarodnih tijela prema kojima postoji obaveza - pojasnio je Todorović.
Voditelj projekta za energetsku efikasnost u BiH iz Njemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ Goran Krstović istakao je da je ove godine vidno poboljšan proces razvoja energetske efikasnosti u BiH usvajanjem akcionih planova, te da još nedostaje sistemski pristup finansiranja ovih procesa. Konferenciju su organizovali Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS i Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, uz podršku Njemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ.
Zahtjevi
Golićeva je istakla da trenutno imaju više od 1.000 zahtjeva iz lokalnih zajednica za uključivanje u projekat energetskog opremanja objekata.
- Međutim, s obzirom na sredstva s kojima raspolažemo, u projekat je moguće uključiti svega 200 objekata - rekla je Golićeva.
