Ognjen Kuzmić će uskoro postati igrač velikog madridskog Reala. U prethodnoj sezoni je bio jedan od najupečatljivijih centara Evrolige u dresu Crvene zvezde
Leto pre Ognjen Kuzmić, debitovao je za reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu. Nešto ranije, dobio šampionski prsten u NBA. Malo pre toga, igrao je u Finskoj...
Bajkovita priča ponosnog stanovnika male Grabovice kraj Doboja počinje odavno i dobro je poznata svakome ko je prepoznao da bi kombinacija skromne ličnosti i neumoljivog radnika mogla da od disciplinovanog centra stvori jakog aduta u bilo kojoj uniformi.
Dok je još rastezao novu, tek zaduženu majicu sa državnim grbom za pripreme reprezentacije za Evrobasket u Istanbulu, Kuzmića smo podsetili razgovora koji smo vodili na parkingu Orakl arene u Ouklendu, u decembru 2014. godine.
Tada igrač Voriorsa rekao je da je kroz Beograd samo prolazio, da nikad nije popio ni piće u prestonici Srbije. Posle sezone u Crvenoj zvezdi, seća se te priče kroz smeh.
– Ako pričamo o životu, teško da može da bude bilo gde bolje od Beograda. I mojoj porodici je bilo lakše, jer su moji roditelji u Bosni, pa su žena i sin mogli da idu kod njih, a i oni su dolazili nama u goste. Nije nas bilo samo troje, uvek je neko bio sa njima dok sam ja putovao sa Zvezdom. Bilo bi teže da nije bilo podrške – priča Kuzmić i dodaje da je čak bilo i lako da suprugu, Amerikanku iz Stoktona, nedaleko od Ouklenda, navikne na život na Balkanu.
– Ona ode s vremena na vreme tamo da je mine želja. I ja ću probati opet da odem sa njom sledeće godine.
Ali, najlakše je bilo spojiti porodicu sa Grabovicom.
– Sin je i sada gore sa mojim roditeljima, a uskoro će i žena da ode – ozario se Kuzmić na sam pomen rodnog sela za koje je i pre tri godine, kao NBA igrač, rekao da mu pruža najlepši mir.
– To je baza – smeje se Kuzmić.
– Naravno da veliki gradovi imaju svoje prednosti, ali ja sam tamo odrastao i uvek ću najviše uživati u mom mestu.
Posle svih uspeha pretpostavljamo da i 27-godišnjeg momka gledaju drugim očima u rodnom kraju.
– Mislim da posebno na tim prostorima mnogo znači kad neko igra za nekog od večitih rivala, nebitno da li je Crvena zvezda kao u mom slučaju, ili Partizan. Naravno, reprezentacija je na prvom mestu.
Ognjen objašnjava i zašto on, posle otkaza prošle godine za pripreme za Olimpijske igre, nije kritikovan.
– Dogovorio sam se sa selektorom Đorđevićem. Imao sam porodične obaveze i bilo je logično da preskočim. Razgovarali smo normalno.
Ove godine, zato, nije bilo dileme.
– Ni najmanje! Bilo bi šteta da se posle ovakve sezone ne nadoveže i igranje za reprezentaciju. Naravno, ne znači da ću se naći među 12 izabranih, ali barem moram da pokušam da se izborim za mesto.
