Industrija Srpske u aprilu pala 3,3 odsto: April pokazao koliko privreda zavisi od stranog tržišta

Industrijski promet u Republici Srpskoj u aprilu 2026. godine bio je 3,3 odsto manji nego u aprilu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske. Iza ukupnog pada krije se važna razlika: domaće tržište je raslo, ali je strano tržište oslabilo dovoljno snažno da cijelu industrijsku sliku povuče u minus.

Prema objavljenim podacima, promet industrije na domaćem tržištu u aprilu je, u odnosu na isti mjesec 2025. godine, porastao za 2,8 odsto, dok je na stranom tržištu pao za 6,3 odsto. To je ključni detalj ovog izvještaja, jer strano tržište u strukturi industrijskog prometa učestvuje sa 55 odsto, a domaće sa 45 odsto. Drugim riječima, rast kod kuće nije bio dovoljan da nadoknadi pad prodaje van BiH.

Kada se april 2026. poredi sa prosjekom 2025. godine, ukupni industrijski promet je veći za 0,9 odsto. I tu se vidi ista podjela: promet na stranom tržištu porastao je za 2,4 odsto, dok je domaće tržište bilo slabije za 1 odsto. Međutim, poređenje sa aprilom prošle godine pokazuje da je industrija ušla u osjetljiviji period, posebno kada je riječ o plasmanu robe van domaćeg tržišta.

U prva četiri mjeseca ove godine ukupni industrijski promet u Republici Srpskoj ipak je ostao u blagom plusu i veći je za 0,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ali i taj podatak traži oprez: promet na stranom tržištu u periodu januar–april porastao je za 1,4 odsto, dok je domaće tržište palo za 2,9 odsto.

Dodatni signal usporavanja vidi se u desezoniranim podacima. U aprilu, u odnosu na mart 2026. godine, ukupni industrijski promet smanjen je za 3,4 odsto. Na domaćem tržištu pad je iznosio 1,9 odsto, a na stranom 4,7 odsto. To znači da april nije bio samo slabiji od prošlogodišnjeg aprila, nego i od prethodnog mjeseca.

Kalendarski prilagođeni podaci, koji uklanjaju uticaj radnih dana, pokazuju pad ukupnog industrijskog prometa od 2,3 odsto u odnosu na april 2025. godine. I po tom pokazatelju domaće tržište bilježi rast od 2,8 odsto, dok je strano tržište u padu za 6,4 odsto.

Najveći udio u strukturi industrijskog prometa imaju intermedijarni proizvodi, čak 56,1 odsto. Upravo ta grupa u aprilu bilježi pad od 8,1 odsto u odnosu na april prošle godine, što je jedan od važnijih razloga slabijeg ukupnog rezultata. Promet energije pao je za 45,6 odsto, ali je njen udio u ukupnoj strukturi znatno manji i iznosi 2,01 odsto.

S druge strane, rast bilježe kapitalni proizvodi, čiji je promet veći za 15,3 odsto, kao i trajni proizvodi za široku potrošnju, koji su porasli za 11,7 odsto. Netrajni proizvodi za široku potrošnju imali su rast od 2,8 odsto. Ipak, pozitivna kretanja u tim grupama nisu bila dovoljna da preokrenu ukupni rezultat, jer je pad zabilježen u grupi koja nosi najveći dio industrijskog prometa.

Posmatrano od početka godine, kapitalni proizvodi imaju rast od 11,9 odsto, trajni proizvodi za široku potrošnju 9,4 odsto, a energija 8,6 odsto. Intermedijarni proizvodi su u periodu januar–april slabiji za 2,2 odsto, dok su netrajni proizvodi za široku potrošnju praktično na nivou prošlogodišnjeg perioda.

Podaci pokazuju da industrija u Republici Srpskoj zasad ne bilježi dubok pad na nivou prva četiri mjeseca, ali april jasno upozorava da je rezultat sve zavisniji od kretanja na stranom tržištu. Kada prodaja van BiH oslabi, ukupni industrijski promet brzo prelazi u minus, čak i kada domaće tržište bilježi rast.

Riječ je o prihodima od prodaje proizvoda i usluga. Domaće tržište, prema metodologiji statistike, obuhvata prodaju u BiH, dok se strano tržište odnosi na prodaju van BiH. Podaci su dobijeni na osnovu mjesečnog izvještaja industrije i obuhvataju preduzeća iz oblasti vađenja rude i kamena, prerađivačke industrije, kao i industrijske jedinice neindustrijskih preduzeća.

Indekse prometa u industriji za april 2026. godine pogledajte OVDJE

***

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.