Radujte se, imate i rašta. Cilj Vlade je plata od 2 hiljade evra, rekao je premijer. A kad on nešto zacrta, to mora da bude, ali uglavnom ne mora da znači. Leto stiže, a sa njim i plima (ne)realnih obećanja koja će nas zapljuskivati sve do oktobra. Niko neće biti pošteđen.

Kada bi Republika Srpska izdvajale novac za naš rad mi više ne bismo bili strani plaćenici, već samo domaći izdajnici. Nije pošteno da se pare daju samo svojima, ostavite nešto i za nas. Realno, ako mi nestanemo, čime ćete plašti Srbe? Vaše ulaganje u nas je ulaganje u vašu budućnost, jer ništa tako ne uspjeva kod Srba kao paranoja. Ako ne date pare, barem nas oslobodite od PDV-a kao Srpsku pravoslavnu crkvu

“Evo, solim rane”, javio se baja sa podignutim prstom, “ometaš me, taman sam zamahnuo da ubodem i u oko. Bolje tenzija, pa i rat, nego ove rate koje mi vise nad glavom. Za sada sam postavio bilborde, zamajavam ljude da treba da se ponosimo zločinom. Ovce su to, ja da ti kažem. Zato ne stajem.

Glumio je zabrinutost baja, glumio je strepnju i suze Vučić, jer je prošle nedelje odigrana predstava za domaću publiku. Svet ide dalje i ne brine za nas. Zainteresovani su samo oni jerbo je vladati ovde tako slatko i unosno, a bez rizika. Eliminisali su ono što je moglo da predstavlja opasnost. Zato su sve luđi.

U nedelji iza nas su u državi raspisani izbori čime je republička Skupština opet ispala najgluplja u (ovom) društvu. Konkurencija jeste velika, no naši su parlamentarci šampioni u disciplini da posluže. Ne čudi to što nam se ministar pravde preziva Bunoza. Adekvatnije nije moglo imajući na umu sistem u kome nam život prolazi.

Umesto da razmišljamo o standardu i (ne)kvalitetu svakodnevnog života mediji su i u nedelji iza nas prenosili ko je šta rekao, kako je Željka odgovorila ovome, a Nenad onome. Nema tog poraza koji oni neće predstaviti kao svoju pobedu u zaštiti onog što predstavljaju našim interesom. Rezultat je da smo zaglavljeni u prošlosti i sve dalje od normalnog sveta.