Dok su jedni po šumama i halama branili institucije, u centru Modriče su neki izašli iz podzemlja pokazali da u sistemu ka kojem nas vlast gura takvi predstavljaju instituciju.

Živimo u bajci. Doduše, dete nije reklo “Car je go”, nego “Đe si, lopove”, ali mu to dođe na isto. Naš car je nastavio da se smeje sa rukama u džepovima. Nije se mnogo potresao, verovatno nije očekivao da će oni koji mu služe staviti na njegov zvanični profil. Tako je na svojoj koži glavni baja osetio posledice partijskog zapošljavanja.

Neće se izgleda nigde moći svojom glavom. Ili barem sopstvenim stavom. Ima svi da razmišljamo kao jedan, tamo on, ili nas neće biti. Danas smo izdajice, sutra, kako čujem, Sanja već sprema lutke i igle, a koliko do kraja nedelje, potpaliće i lomače. Ako ste mislili preko Drine, nemate kud. I tamo onaj je proglasio isto.

Odavno se na ovim prostorima pribegavalo vatrenom rešenju nezgodnih situacija. Dakako, lakše je bilo pre servera i oblaka u kojima se čuvaju podaci, ali ni to nije prepreka. Na kraju, na zaboravnu javnost čovek na poziciji uvek može da računa.

Lider banjalučkog SNSD-a Vlado Đajić pokrenuo je peticiju kojom od građana traži podršku za opoziv gradonačelnika Draška Stanivukovića. Nije najjasnije zašto je pokrenuo peticiju kada je pitanje opoziva u rukama Skupštine grada, u kojoj SNSD ima komotnu većinu, ali je zato vrlo lako odgonetnuti ko je za, a ko protiv koga u cijeloj priči.

Sećate li se one priče kako je veronauka uvedena u srednje škole? Crkva je imala nezaposlene bogoslove, a baji je bila potrebna podrška. Onda su razmenili dobra i nama ispostavili račun. Sad je, ponesen druženjem sa Orbanom, rekao da će tu ljubav uzvratiti uvođenjem mađarskog. Spremite se i za turski.