Pravosuđe Republike Srpske za šest godina nije uspjelo okončati predmet protiv krim-tehničara Policijske uprave Banjaluka Mikice Marijanca i Zorana Bošnjaka, optuženih za sprečavanje dokazivanja u istrazi ubistva Davida Dragičevića u Banjaluci, pa će u ovom predmetu u narednim danima nastupiti apsolutna zastara.

Obruč se steže, a ne samo kaiš. Ovo su godine kojih ćemo se verovatno sećati kao poslednjih relativno slobodnih. Postajemo sužnji u sopstvenoj zemlji koja je u privatnom vlasništvu. Pred našim očima se rađa nasledna despotija. I nije da se ne reaguje. Oni koji su se utrkivali da se rukuju sa ocem sada se klanjaju sinu. Važno je, kažu javi servisi, da su nam jaja jeftinija nego u Federaciji.

Nedavna presuda Okružnog suda u Banjoj Luci bacila je svjetlo na duboku pravnu krizu unutar Republike Srpske, koja je rezultat pravne anarhije izazvane paralelizmom u djelovanju različitih državnih organa. Ova situacija, koja je dovela do ozbiljne pravne nesigurnosti i nepredvidivosti, ukazuje na problematične odluke i postupke Milorada Dodika i njegovog vođenja, koji su Republiku Srpsku doveli u veliki problem.

Istorija poznaje sujetne silnike koji su voleli i moralo im se ulagivati. Malo je, pak, primera da se predstavnici jedne zemlje, ma koliko mala bila, sa toliko žara potpuno otvoreno nude. “Uzmi me kad hoćeš ti”, poručivao je baja preko javnog servisa Vladimiru.

U nedelji iza nas smo mogli da vidimo da će ove godine Radovan biti najozbiljniji kandidat za prestižnu nagradu “Srećko sa osmuđenim nogavicama”, da se dogovor u Laktašima ruši u Sarajevu kao i da se, sasvim zgodno, pred izbore, pojavio Saudijski fond koji je spreman da finansira sve što opštine zaištu.

Ispratili smo najduži mesec u godini. Otegao se možda i zbog toga što smo pravili pauzu, nismo se osvrtali na prethodne sedmice. Kad se sve sabere i oduzme, januar nam definitivo neće nedostajati.