Zajednica kojoj se nameće da je veći problem gostovanje teatra iz Sarajeva od toga da joj je nacionalno pozorište u znaku i bojama kladionice, nema mnogo razloga za optimizam. Posebno ako je bez mehanizma da se odupre takvom diktatu. Usvajaju rezolucije, takoreći besmislene dokumente, koji niti kome šta znače, niti koga obavezuju, dok nama život prolazi. Trošimo i jun, a kao da nismo makli dalje od januara. Sve po istom tragu.

Promenili smo mesec, ali ne i vreme. Iz maja u jun nas prate kiša i grmljavina, a bogami i isti likovi koji uglavnom pričaju Željkine konake. Sve neka opšta mesta i floskule. Nema čovek ništa konkretno da bi se uhvatio i rekao: "E, ovo je znak da smo krenuli nabolje".

Dok su se Sejo i Nele raspravljali ko i kako ima pravo da raspolaže zapstavštinom grupe, u Federaciji su pušenje zabranili. U ovom drugom entitetu su nezainteresovani za te stvari. Pušiti mogu svi, pričanje je problematično. Uostalom, zna se ko je uzurpirao pravo da drži banku.

Javne rasprave o nacrtu o izmjenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srpske, kojim se kriminalizuju kleveta i uvreda, završene su. Posljednja je prošle sedmice održana u Trebinju. Kritike prema predloženim izmjenama iz akademskih krugova u Republici Srpskoj su svedene na pojedinačne istupe. Borislav Vukojević, viši asistent na banjalučkom Fakultetu političkih nauka, Odsjeka za novinarstvo i komunikologiju, jedan je od rijetkih koji javno govori kako u predloženim izmjenama zakona ništa ne valja. Ono što valja, kaže Vukojević u intervjuu za “Direkt”, već postoji u Zakonu o zaštiti od klevete.

Morila nas je tri godine, ali joj je sad došao kraj. Ne radi se o inflaciji, ona je življa nego ikada mada joj Tegeltija najavljuje uspavljivanje. Govorimo o koroni zbog koje je 2020. proglašena vanredna situacija u RS. Nogom za vrat u nedelji iza nas nije joj stao baja jerbo bi je skroz slomio, nego ministar Šeranić koji je to suptilno, doktorski izveo. Zato je toliko i trajalo.

Žalosno je da u 21. stoljeću nade treba polagati u stvaranje fondova koji će praktički otkupljivati slobodu medija i medijskih poslenika. I u činjenicu da nas ne mogu baš sve pohapsiti pa se može računati i na solidarnost kolega. Ali tko će osloboditi sudstvo i pravni sustav u cjelini? Ili pak sve ovo vodi tome da diktatura nema lice već diktator ima postati državni/činovnički aparat sam po sebi?