Sve što treba da znamo o ovoj zemlji u poslednjih 30 godina čuli smo u nedelji iza nas. U pitanju je jedan pokojnik, jedna ostavinska rasprava i 128 miliona. Toliko je, naime, Mićo Mićić ostavio u novcu i nekretninama- od Bijeljine do Palma de Majorke, svojim naslednicima. Ako je Mićo toliko sakupio vodeći Bijeljinu, koliko su ovi braneći celu republiku? Priča o milijardama sada deluje mnogo realnije, zar ne?

Udariš kamen temeljac, slikaš se na televiziji, pa – srušiš! A milioni cure, pare narodne, a bogami i evropske, odoše u vjetar!

U nedelji iza nas se u svetu pričalo i o Danu spavanja. Kod nas to nije tema budući da smo u nekoj vrsti polusna, omamljeni već decenijama. Kad smo takvi, najviše nas vole. U protivnom, poslali bi tabadžije da nas uspavaju.

"Sve je to u skladu sa evropskim standardima! Kleveta je krivično djelo u većini zemalja EU!"  

“Došlo je vreme da vas eliminišem”, reče tumor zdravom tkivu. Nigde vas nema, nikakvi lekovi iz inostranstva više neće pomoći. U mojoj ste milosti, toliko sam ojačao da mi niko sad ništa ne može”. Na početku nedelje je tumor krenuo miroljubivo, sa pola snage, u fazonu: Ne boj se, neću ti ništa. A onda se, kao svaki siledžija, razgoropadio kad ga je otpor iznenadio.

Vlast u Republici Srpskoj na sve načine pokušava da kriminalizaciju klevete predstavi kao nešto što je potrebno kako bi se očistio javni prostor i odvojilo žito od kukolja. Kako bi bile spriječene uvrede i klevete. Istovremeno vlast u Republici Srpskoj svakodnevno zalijeva i njeguje korov u medijima koji šire mržnju, kleveću i vrijeđaju političke protivnike, novinare i nevladine aktiviste.