Kako ostati na vlasti do plus beskonačno? Jednostavno. Uzmeš kredit, staviš grad pod hipoteku, pa onda te gradske pare dijeliš građanima, kao Djed Mraz. Na sitno, ali široko obuhvatno.

“Pa, majka mu stara, zar na sve morate da gledate kroz crne naočare?”, upitao je iznervirano baja čije samouverenost i osionost skaču što je manje razloga za to.

Uprkos ludostima koje su nam plasirane i prošle nedelje, mi smo nastavili da gutamo, ćutimo i smeškamo se. Radimo to dosta dugo, uostalom kao i svako drugo telo kome se mozak odlio, a i zato što je tako lakše. Možda nas pomaze po glavi i pohvale, pa nešto i ućarimo. Jerbo nam je i ministar pravde nagovestio da će tolerisati samo one bez pameti i kičme. Svi drugi će biti kažnjeni.

Sve što treba da znamo o ovoj zemlji u poslednjih 30 godina čuli smo u nedelji iza nas. U pitanju je jedan pokojnik, jedna ostavinska rasprava i 128 miliona. Toliko je, naime, Mićo Mićić ostavio u novcu i nekretninama- od Bijeljine do Palma de Majorke, svojim naslednicima. Ako je Mićo toliko sakupio vodeći Bijeljinu, koliko su ovi braneći celu republiku? Priča o milijardama sada deluje mnogo realnije, zar ne?

Udariš kamen temeljac, slikaš se na televiziji, pa – srušiš! A milioni cure, pare narodne, a bogami i evropske, odoše u vjetar!

U nedelji iza nas se u svetu pričalo i o Danu spavanja. Kod nas to nije tema budući da smo u nekoj vrsti polusna, omamljeni već decenijama. Kad smo takvi, najviše nas vole. U protivnom, poslali bi tabadžije da nas uspavaju.