Burna nedjelja je iza nas, najteža za baju koji više ne gleda kud udara. Isukao sve što je mogao- iz džepa izvadio i Skupštinu i Vladu nameran da van zakona stavi svakog ko mu se usprotivi.

Kriv si zato što si samoga sebe imenovao za vrhovnog tužioca i za vrhovnog sudiju. Zato što si svakoga dana u godini i predsjednik Republike, i predsjednik Narodne skupštine, i predsjednik Vlade, i predsjednik Ustavnog suda

I dok je u Srbiji ono vezano za buđenje nade i građanske svesti, dotle su ovde pumpe u vidu medijskih servisa preuzeli baja, nenadi i ostali karani koji u mozak udaraju obeznanjeno društvo.

Da se normalnom, pristojnom svetu, ne piše dobro poručili su američki predstavnici iz Minhena u kojem je održana bezbednosna konferencija. A poruka iz Sremske Mitrovice, u koju se sleglo sve što su mogli dovući, je da će biti uništeni oni što sanjaju o boljoj Srbiji. Medvedi su poručili da proleće još neće i vratili se u pećinu. Nasuprot sveopštem mraku, Kragujevac je sijao. Celu Srbiju je zapljusnuo talas nade. “Pumpaj”, je geslo protesta koje govori da se neće stati.

Nakon godina brutalne političke kampanje u kojoj je svako ko nije bezrezervno podržavao njegovu vlast bio proglašavan izdajnikom, Milorad Dodik sada iznenada poziva na "srpsko-srpski dijalog". Taj poziv nije ništa drugo do providan pokušaj spasavanja sopstvene političke kože, jer je jasno da se Dodik suočava s gubitkom kontrole i sve većim nezadovoljstvom naroda u Republici Srpskoj. Međutim, dijalog nije moguć dok se ne prizna istina: da su optužbe koje je vlast uporno ponavljala bile laži i da opozicija nije nikakav izdajnik, već politički protivnik s legitimnim stavovima.

„Šta su nam radili ovi iz Amerike“, bila je glavna tema na javnom servisu prošle nedelje. „Nije to nikakvo civilno društvo, nego izdajice i strani plaćenici“, objašnjavali su naši zvaničnici. Što će da se iznenade kad jednog dana Bogatić zakuca i na njihova vrata.