U Doboju je danas potpisan memorandum o razumijevanju između Gradske uprave i njemačke Agencije za međunarodnu saradnju - GIZ, kojim je obezbijeđeno 370.000 KM za ugradnju toplotnih pumpi i zamjenu postojećeg sistema grijanja u Domu zdravlja. To jeste dobra vijest, ali iza nje ostaje pitanje koje bode oči: zašto ovakav projekat uopšte mora da zavisi od stranog partnera, ako grad bez većeg problema nalazi milione za fudbal?

Da se običan svet ne bi dosetio, ili barem mnogo naljutio, dok posmatra kako mu novac nestaje takoreći pred očima, tu su zabavljači — savo, draško, goran i ostala boranija — zaduženi za igrokaze i duele bez smisla, koje onda tumače mediji bez kodeksa, da bi nam dani prolazili bez nade da će ovde razum pobediti.

Za razliku od carskih pingvina kojima zaista preti izumiranje, politički pingvini koji su umislili da su carevi doživljavali su svoje zlatno doba. Sve do juče. Ne znam da li će Orbanov poraz istorija zabeležiti kao prvog vesnika ere u kojoj će se svet vratiti normalnosti, ali je izvesno da je izlaznost istorijska kao i odlučnost Mađara da male ljude, koji su pomislili da su država, pošalje u opoziciju.

Kad gradonačelnik Boris Jerinić saopšti da je sa UNDP-om potpisan sporazum vrijedan oko 1,3 miliona KM za novu fiskulturnu salu Osnovne škole „Sveti Sava“ i nastavak obnove Centra za kulturu i obrazovanje, prvo pitanje nije da li je ta pomoć dobrodošla. Jeste. Prvo pitanje glasi: ko je dozvolio da Doboj 2026. dočeka u stanju da mu školsku salu ruše da bi pravili novu, a Centar za kulturu spašavaju uz pomoć međunarodnih partnera?

Sigurno se sećate misli Duška Radovića da bi svi hteli da budu dobri, ali niko neće prvi da počne. E, pa u nedelji iza nas i pesimisti su morali da priznaju – Novak Đoković je počeo prvi. Pokrenuo je talas dobrote koji nas još zapljuskuje. Neki su, poput mene, tek sada shvatili da sporedna stvar može da bude najvažnija – ona koja odvaja insana od hajvana, iliti, što bi nenad rekao, čoveka od majmuna.

Značajne stvari su se dešavale u nedelji iza nas. Digli smo jedan nepovoljan kredit od milijardu maraka, započet je i završen jedan štrajk glađu, imali smo i hapšenja dva narcisa, promenilo se vreme, sabrale se patriote, a skaču i cene goriva. Unazad su otišle samo kazaljke na satu i nada da će ovde biti bolje.