Rekao je ovo prošle semice veseli radovan objašnjavajući nastojanja “tamo onih” iz Sarajeva da udare na vitalni interes. Adekvatno je ne samo za nedelju iza nas, nego i za decenije koje su prohujale, a u kojima su svoj interes proglašavali za vitalni, pa još i nacionalni. A istinski nacionalni interes, da kojom srećom ovu republičicu ima ko da zaštiti, bio bi da ih nekako skine sa nje. U nedostatku hrabrih, časnih i pametnih, ostaje nam da posmatramo kako vene.

U Švedskoj su proteklih dana na javnom servisu milioni ljudi pratili spektakl- migraciju losova. Kod nas, sezona migracije je izgledala malo drugačije- baja je leteo za Moskvu, Radovana zaustavljali zbog poternice, Vulin se slikao sa ordenjem, a opozicija pokušavala da pređe u poziciju.

Ništa bolje ne prikazuje stanje u državi od puta iz Hercegovine prema Foči ili Sarajevu. Ako zaobiđeš rupu, nećeš klizište. Ako već imaš sreće pa nije ispred tebe, šleper će izbiti iza okuke bacajući te sa puta, gde se isprečila litica. Na svakom mestu vreba udes, zato moraš da miliš, umesto da jezdiš. Najmanji potres znači novu Jablanicu jer sve o koncu visi.

Nekada su retki spoznavali sa kako malo pameti se upravlja svetom. Danas je to očigledno. Što veća budala, to je izvesniji napredak. Boj se, normalni čoveče, neuki svih zemalja sada su u sedlu. 

Glavni baja je prošle sedmice demonstrirao svoju “ko me ne voli, može da se nosi” diplomatiju. Kad ti Nemačka zabrani ulaz, ti joj izbaciš ministarku. “Kome ćete vi da je non gratis?”, razjareno je upitao na povratku iz Moskve.

„Nismo u stanju da napravimo nasipe kako bi se odbranili od jače kiše koja pada pet dana. Sreća da to nije toliko važno, jer da jeste, oni koje plaćamo da nam reše probleme bi se bavili time. Ovako, radovan je mogao da se širi medijskim prostorom i da na okršaj izaziva ramu, baja da se iskrada iz Izraela, a načelnik Laktaša da odbije pomoć jer ima neograničen broj džakova sa peskom. Izgleda da imamo sve osim daske u glavi.