Situacija je došla do usijanja. Ne samo da popuštaju ljudi, nego i aparati. U nedelji iza nas su se mašine, verovatno pod teretom (samo)hvalisanja kandidata koji su se preporučivali stanovništvu, toliko opustile da su okrenule ćurak naopako i obasule novcem svakoga ko je pritisnuo taster.

Niti jedemo, niti spavamo. Opet je neki odsudni trenutak u kome je opozicija podbacila, a baja prebacio. Elem, cilj nam je izmakao. Nije to prvi put, nekako smo navikli da uvek izvučemo deblji kraj. Suština je da nemački ambasador ipak stiže.

Ništa nam se ne dešava što već nije u knjigama opisano. Doduše, ono što smo čitali nam je bilo smešno, ovo što gledamo i živimo izaziva ogorčenje. Komični likovi su nam trošili još jednu nedelju fokusirani prvenstveno na svoje interese. U konkretnom slučaju, gledali su kako da namaknu glasove.

Prođe i ovo leto. Jedni će ga pamtiti kao lepo, drugi kao tegobno, ali se čini da je svima naprosto projurilo. Najbrže je, dakako, prolazilo onima koji su leteli, a naš veseli avion nije hladio motora. Tek što sleti u Banjaluku, a već poleće ka Tivtu, Kipru i ostalim Atinama.

Ako je suditi po rezultatima prvog upisnog roka na fakultete, mladi nisu baš voljni da uče, pogotovo ne teške predmete, poput matematike ili didaktike. A i što bi! Znanje je u ovoj zemlji krajnje neisplativa roba.

Svjetskim demokratijama u posljednjih par decenija ne cvjetaju ruže, jer je njihov sadržaj iscrpljen vladavinom korporativnog kapitala i ološa. Korporativni kapital je zauzeo sav prostor u politici, društvu, javnom prostoru i medijima, a ućutkali su i izgurali siromašne i srednje slojeve sa svih polja.