Ako je suditi po rezultatima prvog upisnog roka na fakultete, mladi nisu baš voljni da uče, pogotovo ne teške predmete, poput matematike ili didaktike. A i što bi! Znanje je u ovoj zemlji krajnje neisplativa roba.

Svjetskim demokratijama u posljednjih par decenija ne cvjetaju ruže, jer je njihov sadržaj iscrpljen vladavinom korporativnog kapitala i ološa. Korporativni kapital je zauzeo sav prostor u politici, društvu, javnom prostoru i medijima, a ućutkali su i izgurali siromašne i srednje slojeve sa svih polja.

Pametne nismo slušali i evo gde nas je to dovelo. A nije da nam nisu govorili da, pre nego što padnemo u depresiju, proverimo da nismo okruženi idiotima. Nismo proveravali, pa sad u parališućem očajanju gledamo šta nam rade. pitamo se dokle će i u nemoći krivimo sebe. A ludaci partijaju. Prošle nedelje su toliko bili dokoni, a ludi, da su celo groblje u Mostaru skršili. Nisu to ludaci, to su kompletni idioti.

“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”

Živimo u zemlji kojoj je uže važnije od teleta. Goveče je potrošna roba, uže je ipak trajnije. Zato za potrošenih 30 maraka struje platimo još 60 maraka na kojekakve “konopce, veze i vezice”. Brizi za nas nema kraja, pa ćemo obaveze plaćati i umesto mobilnih operatera. Svoj namet će u julu isporučiti nama.

“Ha, počelo je”, pomislio je prosečan stanovnik ove zemlje na vest da je jedan Šojić dolijao. Ovaj je, poput onog iz serije, koristio poziciju direktora da na račun preduzeća, u konkretnom slučaju Službe za zajedničke poslove BiH, plaća pevaljku i sve ono što sladak direktorski život podrazumeva. Ovaj Šojić je osumnjičen da je tako u džep smotao nekoliko stotina hiljada maraka. Ispostavilo se da su nade u pravdu neopravdane. Umesto da u pritvoru čeka početak suđenja, Šojić se pojavio na poslu.