Osim izbora, nedelju iza nas su obeležili i Viškovićev poziv na asketizam i strašni prizor Baje u skafanderu. Kolektivno nam je biće zadobilo takav udarac da će dani biti potrebni da ga amortizujemo.

Da je naš pad nezaustavljiv pokazuje finiš izborne kampanje. Pošto nemaju za šta konkretno da se uhvate, predsednica otvara maketu mosta koji će, možda, nekad biti izgrađen, a član Predsedništva se, kao svađa sa međunarodnom zajednicom i mane nalazi visokom predstavniku čija je mantra: pas laje, vetar nosi. Jedina dobra vest je da, dok je Elektroprivrede, kredite možemo da dižemo.

Svjedoci smo, mi građani Doboja, da ova kriminalna oligarhija koja gradom vlada decenijama "lupa" gluposti i laži svaki dan. Ali, izgleda da im se omakne i neka iskrena.

U pitanju su prevashodno bili dvostruki aršini, neproporcionalne mjere, kao i mnoge nezakonite greške koje su napravljene pri prethodnom donošenju mjera, a za koje se opravdano strahuje da će biti ponovljene.

Da biste nekoga ozbiljno shvatili, taj mora da bude dosledan, kako na rečima, tako i na delima. U zemlji komendijaša, sve je klizna kategorija i sve može biti vic. Štede tako što kupuju luksuzna auta, državu troše da bi namirili stranku, a škole zatvaraju da bi se deca družila u kafićima. I to, kobajagi, za naše dobro. Sve u svemu, mi smo jedan piš od države.

Zato što su izgubili povjerenje u institucije.

Zato što za vrijeme vanrednog stanja političari, ministri, načelnici, članovi vladajućih stranaka i pored javnih objava u medijima nisu adekvatno kažnjeni za kršenje svih mogućih mjera. Zato što građane kažnjavaju za najsitnije prekršaje a članovi stranaka grle i ljube djecu po školama, prave žurke, opijaju se…